ГРАЈСОВ ПРИНЦИП КООПЕРАТИВНОСТИ У ДРАМИ ПИГМАЛИОН ЏОРЏА БЕРНАРДА ШОА
哲学
作者
Светлана С. Обрадовић
出处
期刊:Filolog [Faculty of Philology, University of Banja Luka] 日期:2024-06-30卷期号:15 (29): 211-226
标识
DOI:10.21618/fil2429211o
摘要
Рад се бави анализом степена одступања од Грајсових максима кооперативности у драми Пигмалион ирског драмског писца Џорџа Бернарда Шоа. Сврсисходност истраживања јесте утврђивање које се максиме крше, колико често, као и које реторичке стратегије и подмаксиме доминирају код појединачних врста максима. Унутар оваквог квалитативног истраживања, заснованог на дескриптивној анализи пронађено је 111 драмских дијалога у којима су се јавили различити облици огрешења о четири максиме. Анализа је показала како је максима квалитета прекршена у 54,05% случајева, при чему метафора чини најплоднију стратегију будући да метафорички пренос значења представља одлику књижевноумјетничког стила. Пронађено је 13,51% драмских дијалога у којима ликови дају ирелевантне одговоре или производе реплике које су неприлагођене теми разговора. Максима квантитета слиједи максиму истинитости с процентуалним удјелом од 22,51%, док су ликови у 9,09% случајева били нејасни, односно двосмислени. Оваква огрешења не угрожавају успјешност комуникације, већ су одраз пишчеве креативности и средство изражавања дубоког сарказма, малограђанства, површности људског духа и лицемјерства.